Igra, istraživanje i spontano učenje u razvoju matematike 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

SADRŽAJ
UVOD 2
1. IGRA KAO AKTIVNOST ZA PODSTICANJE LOGIČKO MATEMATIČKIH SAZNANJA 3
1.1. Igre i intelektualni procesi 4
2. ISTRAŽIVANJE KAO AKTIVNOST ZA PODSTICANJE LOGIČKO MATEMATIČKIH SAZNANJA 7
2.1. Priroda unutrašnje motivacije 8
3. SPONTANO UČENJE KAO AKTIVNOST ZA PODSTICANJE LOGIČKO MATEMATIČKIH SAZNANJA 9
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12
UVOD
Igra kao sredstvo za razvijanje logičko-matematičkog mišljenja podrazumeva razvijanje sposobnosti deteta da shvati ove odnose, da izdvaja kvantitativne pojave od drugih, da misaono objedini predmete u skup, u jedno, da uoči elemente skupa kao i međuprostor između elemenata određenog skupa.
Igra ima značajno mesto u razvijanju početnih matematičkih pojmova, kroz igru dete će mnogo toga naučiti i usvojiti jer je ona osnovna aktivnost, sredstvo vaspitnog delovanja i metod, odnosno put u usvajanju programskih sadržaja, zahteva i zadataka. Kroz igru dete uči, ponavlja, vežba, stiče elementarne navike, upoznaje odnose, oponaša, uključuje se u društveni život.uspostavlja kontakte, razvija osećanja. Igrom u celini delujemo na ličnost deteta. Ona je sredsvo afirmacije i izražavanja dečje ličnosti. 
Dakle igrom i kroz igru, deca usvajaju nove matematičke pojmove, utvrđuju stare (usvojene), ponavljaju i proveravaju. Igre u kojima se operiše brojevima, geometrijskim oblicima, veličinama i prostornim odnosima zovemo matematičkim igrama. One su izuzetno sredstvo razvijanja umnih sposobnosti deteta. Matematički sadržaji u igri postaju detetu bliži, interesantniji i razumljiviji.
IGRA KAO AKTIVNOST ZA PODSTICANJE LOGIČKO MATEMATIČKIH SAZNANJA
Savremena gledišta o igri ističu njen značaj za formativno, razvojno učenje na širem planu, jer dete u igri uvežbava postojeće saznajne strukture i konstruiše nove. Istraživanje igre pokazuje da dečja igra, kao samostalna, spontana aktivnost, koja je sama sebi svrha, ima i poseban značaj i potencijal za razvoj logičko-matematičkih saznanja.
Igra je izvanredno kompleksna ljudska aktivnost i može se posmatrati iz mnogo aspekata. Fenomen igre se još uvek izučava, a otkrića, i kada bacaju novo svetlo na njenu suštinu, najčešće čine složenijim probleme koji se javljaju u vezi sa njenim određenjem. Oko igre ima još mnogo neslaganja i protivrečnih rezultata istraživanja.
Igra je, u stvari, opšti pojam za veliki broj aktivnosti, ali „nije sigurno da se sve one mogu objasniti jednim mehanizmom, ili da ih sve određuje isti skup uslova... Termin ,,igra“ dugo je bio lingvistička korpa za otpatke, za ponašanje koje izgleda dobrovoljno, ali se ne vidi da ima jasnu biološku ili socijalnu upotrebu". Činjenica je da ta neuhvatljivost igre potiče najviše otuda što se ona, s jedne strane, pojavljuje na specifican način utkana u sve ljudske aktivnosti, a s druge, tek pri pokušaju da se dođe do biti te specifičnosti, kada se potrudimo ,,da oblik igre razlučimo od drugih, naoko srodnih životnih oblika, to više dolazi do izražaja njena dalekosežna samostalnost. Igru možemo i dalje izdvajati iz područja velikih kategorijalnih opreka. Igra počiva izvan podvojenosti mudrost-ludost, izvan istine i neistine, izvan dobra i zla". Njene motive, suštinska svojstva i namenu teško je razumeti i objasniti racionalnim pojmovima. Za to kao da više pogoduje metaforički jezik književnosti. Ponekad se čini da je potrebno konstruisati jedan novi pojmovni sistem i znatno više produbiti ono što znamo o čoveku, da bi se sagledala igra na način koji odgovara njenoj prirodi.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]